Naziv edukacije

Zašto su nam potrebni novi oralni antikoagulantni lekovi?

Autori

AMEC edukacioni tim

Opis

Atrijalna fibrilacija (AF) je najčešća produžena srčana aritmija u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Prisutna je kod 6 miliona lјudi u Evropi. Sa starošću raste učestalost AF tako da je u populaciji osoba od 80-89 godina prisutna kod 9% osoba. U poslednjih 20 do 30 godina učestalost AF se duplirala, a do 2050. godine očekuje se novo dupliranje broja obolelih od AF.

Kod bolesnika sa AF petostruko raste rizik od moždanog tromboembolizma i isti je bez obzira na tip AF (paroksizmalna, perzistentna, permanentna). Moždani tromboembolizam je praćen velikom smrtnošću (oko 25%), dok se kod oko dve trećine bolesnika javlјa trajna nesposobnost. Taj rizik nije homogeno raspoređen kod svih bolesnika sa AF već zavisi od faktora rizika za moždani tromboembolizam. Kod bolesnika sa AF određuje rizik od šloga pomoću kliničkog skoring sistema CHADS2 ili CHA2DS2-VASc. CHADS2 skor se zasniva na proceni prisustva 5 faktora rizika: srčana insuficijencija, hipertenzija, starost ≥ 75 godina, dijabetes, prethodni moždani udar ili TIA. CHA2DS2VASc skor obuhvata, pored prethodnih, i prisustvo vaskularne bolesti, starost ≥ 65 godina i ženski pol. Takođe, određuje se i rizik od krvarenja kod svakog pojedinačnog bolesnika sa AF uz pomoć HAS-BLED skora. On obuhvata hipertenziju, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, moždani udar, krvarenje, labilan INR, starost ≥ 65 godina, primenu lekova kao što su nesteroidni (NSAIL) ili antitrombocitni lekovi ili alkohola. Ovi skorovi se mogu odrediti u svakoj ambulanti lekara opšte prakse, interniste ili kardiologa. Na osnovu vrednosti ovih skorova određuje se potreba za antikoagulantnom terapijom za svakog bolesnika sa AF i započinje se njeno pravilno doziranje. Danas nam je na raspolaganju varfarin (warfarin), lek koji je u upotrebi više od 50 godina, ali čija primena i posle brojnih ispitivanja krije tajne, sa poluživotom od 32 sata. Na tržištu je povremeno prisutan i acenokumarol čiji je poluživot 12 sati, a ima i brži efekat i više je reverzibilan. Poslednjih meseci se pojavlјuju novi antikoagulantni lekovi koji nude brojne prednosti u odnosu na klasičan varfarin: dabigatran, rivaroksaban, edoksaban, apiksaban.

Varfarin je oralni antikoagulantni lek koji je u upotrebi više od 50 godina. Doza ovog leka mora biti tako prilagođena da bolesnikov Internationalni Normalizovan Odnos (INR) bude 2,0 do 3,0. INR je odnos protrombinskog vremena pacijenta sa srednjim normalnim protrombinskim vremenom standardizovanim za datu laboratoriju. Ovakva vrednost INR-a omogućava da se izbegnu hemoragijske komplikacije i da se istovremeno smanji rizik od tromboze. Međutim varfarin je lek sa puno neželјenih efekata, interakcija sa drugim lekovima, teškoća u doziranju i održavanju antikoagulantnog efekta u terapijskim granicama. Cilј edukacije je da lekari kroz prikaz bolesnika saznaju sve o prednostima i manama varfarina kao antikoagulantnog leka. Takođe, moraju da se upoznaju sa osobinama idealnog antikoagulantnog leka koji u praksi ne postoji.

Evidencioni broj zdravstvenog saveta Srbije

А-1-1875/17

Trajanje testa

5h

Broj Pitanja

50

Broj bodova za polaznike

5

Cena edukacije

4000 dinara

Uputstvo za uplatu

Akreditacija edukacije važi za period

19.08.2017 - 19.08.2018

Ciljna grupa

Lekari

Partneri