Naziv edukacije

Antitrombocitna terapija u akutnom koronarnom sindromu

Autori

AMEC edukacioni tim

Opis

Kada dođe do prekida endotelnog jednoslojnog pokrivača, subendotelne strukture postaju dostupne krvnoj struji. Perkutane koronarne intervencije (PKI), obično sa stentiranjem, su postale standardna terapija akutnog koronarnog sindroma (AKS). Za vreme procedure, dolazi do traume arterijskog endotela što dovodi do aktivacije i agregacije trombocita. Pošto ovo može dovesti do koronarne tromboze, antitrombocitni lekovi su esencijalna dopunska terapija kod bolesnika sa AKS koji se upućuje na PKI. Acetilsalicilna kiselina, tienopiridini, glikoprotein (GP IIb IIIa) inhibitori su osnova antitrombocitne terapije kod bolesnika koji se podvrgavaju PCI. Klopidogrel pripada tienopiridinima, smanjuje učestalost neželјenih kardiovaskularnih događaja i smrtnost ukoliko se da u udarnoj dozi pre PKI i u dozi održavanja nakon PKI. Veći broj studija tipa PKI KURE u NSTEMI (PCI CURE u NSTEMI) i PKI KLARITI u STEMI (PCI CLARITY u STEMI) su jasno pokazale ulogu ranog davanja udarne doze od 300mg ili 600mg klopidogrela i doze održavanja od 75mg godinu dana nakon toga u smanjenju učestalosti i neželјenih događaja. Preporuke za lečenje STEMI infarkta kažu da ga treba dati što je pre moguće svim bolesnicima sa STEMI koji se upućuju na primarnu PKI (PPKI). Preporučuje se udarna doza od 600mg zbog bržeg postizanja i jače inhibicije trombocitne funkcije. Doza održavanja je 75mg klopidogrela. Optimalno trajanje terapije kloidogrelom nakon ugradnje stenta u AKS nije do danas poznato. Svaka efikasna antitrombocitna terapija nosi sa sobom rizik od krvarenja. Nije poznato do kog vremenskog ograničenja nakon AKS je korist od dvostruke antitrombocitne terapije veći u redukciji akutnih ishemijskih događaja od rizika od nastanka krvarenja.

Antikoagulantna terapija se preporučuje svima u dodatku antitrombocitnoj. Antikoagulantni lek se određuje u zavisnosti od rizika od ishemijskih i krvarećih komplikacija kao i inicijalne strategije. Heparin je standardni antikoagulantni lek za vreme PPKI u STEMI. Daje se kao intravenski bolus u dozi od 100U/kg telesne težine (60U/kg ukoliko su dati GP IIb IIIa antagonisti). Preporučuje se praćenje aktiviranog trombinskog vremena (ACT): heparin treba dati u dozi koja će održati ACT od 250-350 s (200-250 s ukoliko su dati GP IIb IIIa inhibitori). Niskomolekularni heparini su isptivani kod bolesnika sa PPKI ali još uvek nema dovolјno dokaza o njihovoj primeni umesto heparina u PPKI. Neke meta analize pokazuju da je enoksaparin superiorniji u odnosu na nefrakcionisani heparin u pogledu efikasnosti i bezbednosti kod bolesnika sa STEMI i neutralan kod bolesnika sa NSTEMI. Kod svih bolesnika sa NSTEMI je indikovana antikoagulantna terapija a njen izbor zavisi od inicijalne terapijske strategije. Nekoliko antikoagulanasa je na raspolaganju: nefrakcionisani heparin, niskomolekularni heparin (LMWH), fondaparinoks i bivalirudin. Ukoliko se primeni urgentna invazivna strategija, treba odmah započeti terapiju nefrakcionisanim heparinom (I-C) ili enoksaparinom (IIa-B) ili bivalirudinom (I-B).

Antikoagulans treba stopirati unutar 24 sata nakon invazivne procedure. Inicijalno primenjen antikoagulans treba u slučaju PKI nastaviti za vreme a po potrebi i nakon procedure. Tako u slučaju enoksaparina, ukoliko se PKI izvodi u periodu od 8 sati od poslednje subkutane doze, nije neophodan dodatni bolus enoksaparina. U slučaju da je prošlo 8 do 12 sati potrebna je intravenska bolus doza od 0,3mg/kg TT neposredno pre same procedure.

Evidencioni broj zdravstvenog saveta Srbije

А-1-2378/17

Trajanje testa

6h

Broj Pitanja

46

Broj bodova za polaznike

5

Cena edukacije

4000 dinara

Uputstvo za uplatu

Akreditacija edukacije važi za period

18.11.2017 - 19.08.2018

Ciljna grupa

Lekari

Partneri