Naziv edukacije

Terapijski algoritam lečenja arterijske hipertenzije - prednosti početne primene kombinovane terapije

Autori

AMEC edukacioni tim

Opis

Arterijska hipertenzija se definiše kao vrednost sistolnog krvnog pritiska ≥ 140 i/ili dijastolnog krvnog pritiska ≥90 mmHg. Procenjuje se da u svetu danas od hipertenzije boluje biše od 1,1 milijarde ljudi, a procenjuje se da je prevalenca hipertenzije u populaciji 30-45%. Povišen krvni pritisak je od svih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja vodeći uzrok smrti i invaliditeta, u 2015. godini u svetu je bio odgovoran za 10 miliona preranih kardiovaskularnih smrti, uzrokovanih infarktom miokarda, hemoragijskim i ishemijskim moždanim udarom. Takođe, od kliničkog značaja je da je hipertenzija retko prisutna izolovano, već je u najvećem broju slučajeva udružena sa drugim faktorima rizika kao što je hiperholesterolemija, dijabet i sl. Pre započinjanja terapije neophodno je proceniti celokupni kardiovaskularni rizik kod bolesnika, procenom klasičnih faktora rizika, kao i procenom prisustva oštećenja ciljnih organa na osnovu elektrokardiograma, ehokardiograma i različitih laboratorijskih parametara. Takođe važno je isključiti i sekundarne uzroke hipertenzije kao što su različiti endokrinološki poremećaji, oštećenje bubrega i sl.
Imajući u vidu loš prognostički značaj nelečene hipertenzije, kao i povoljne efekte terapije gde svako smanjenje sistolnog krvnog pritska za 10 mmHg, odnosno dijastolnog krvnog pritiska za 5 mmHg, smanjuje kardiovaskularne događaje za 20%, i to nezavisno od početnih vrednosti krvnog pritiska, profila faktora rizika i komorbiditeta. Svim bolesnicima sa povišenim krvnim pritiskom ili visokim normalnim krvnim pritiskom se savetuje promena stila života, kao što su smanjenje unosa soli, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i sl. Sa druge strane medikamentna terapija je indikovana kod svih bolesnika sa hipertenzijom drugog i trećeg stepena, bez obzira na ukupan kardiovaskularni rizik.
Kod bolesnika sa hipertenzijom prvog stepena koji imaju visok kardiovaskualrni rizik i/ili oštećenje ciljnih organa indikovana je medikamentna terapija, dok kod bolesnika iz ove grupe sa niskim/umerenim KV rizikom i bez oštećenja ciljnih organa medikamentna terapija je indikovana tek ako promena načina života ne dovede do adekvatne regulacije krvnog pritiska.
Prvi cilj u terapiji hiperetnzije je da krvni pritisak bude niži od 140/90 mmHg, a ukoliko se terapija dobro podnosi preporučuje se dostizanje vrednosti i 130/80 mmHg, a kod osoba mlađih od 65 godina do 120 mmHg.
Kod najvećeg broja bolesnika sa hipertenzijom se preporučuje kombinovana terapija sa dva antihipertenziva i to najčešće blokatori sistema renin-angiotenzin sa kalcijumskim antagonistom ili diuretikom. Započinjanje lečenja monoterapijom treba razmotriti kod bolesnika sa niskim KV rizikom i sa hipertenzijom prvog stepena ili kod bolesnika starijih od 80 godina. Beta blokatori su rezervisani uglavnom za terapiju kod bolesnika sa pridruženom srčanom slabošću, koronarnom bolešću ili poremećajima srčanog ritma. Ukoliko se dvojnom terapijom ne postigne zadovoljavajuća regulacija krvnog pritiska preporučuje se uvođenje trećeg leka u terapiju .
U poslednjem izdanju preporuka za dijagnozu i lečenje hipertenzije evropskog udruženja kardiologa prednost u lečenju se daje fiksnim kombinacijama lekova. Pokazano je da fiksna kombinacija lekova značajno povećava komplijansu bolesnika, što je u suštini kritičan korak u efikasnom lečenju bolesnika sa hipertenzijom.

Stručni sastanci će biti održani u akreditacionom periodu od 19.04.2019-19.04.2020.

Evidencioni broj zdravstvenog saveta Srbije

А-1-630/19

Trajanje testa

STRUČNI SASTANAK

Broj Pitanja

Broj bodova za polaznike

2

Akreditacija edukacije važi za period

19.04.2019 - 19.04.2020

Partneri